O ukusima se ne raspravlja, no ne znam jel' to važi za paštete? Dok smo spremni diskreditirati nekoga samo zato jer voli drugačiju vrstu filmova ili glazbe, možda navija za drugi nogometni klub, nećemo olako odbiti poziv na kavu nekoga tko je deklarirano za Gavrilović, ako smo mi više PIK Vrbovec tip.

Vrhunac nepromišljanja (ne bih rekao neukusa, jer volim i paštetu, i Anu) jest reklamni spot za paštete Gavrilović s violončelisticom Anom Rucner u glavnoj ulozi. Ana gudi, pašteta prijeti da će se sama otvoriti i namazati na vrući 'francuz', ja pucam k'o košulja Petra Vlahova. Odmah ti dođe da smažeš jednu limenku i staviš 'La Travitu' ili nešto od Rahmanjinova.

Ne bi bilo pravedno zamjeriti Ani što je odlučila zaraditi nešto novaca od mesne industrije u trenutku kada se sve više ljudi okreće markobiotici i super-namirnicama. Ne možete zamjeriti niti Gavriloviću što je odlučio iskoristi Anin brand za reklamirati svoj. Ali, zaboga, pašteta i klasika idu zajedno kao, znate ono, hibiskus i majčina dušica, Zoki i Tomica, joga i Yoda, seks i apstinencija, pivo i šljive...lista je duga.

I probao sam. Zbilja jesam. Stavio sam Anin cd i navalio na Gavrilović paštetu. Ništa! Mislim, pasala mi je pašteta, Ana također, ali ništa od senzacije koju spot sugerira. Možda sam trebao probati s 2Cellos?!