- Mi imamo dva.-tri vagona mandarina nedaleko kuće. Ogromna je šteta, poglavito zbog puža golaća koji sad napada mandarine. Ima ga strašno puno i štete su ogromne. - govori Šešelj.

- Kiša nikako ne odgovara berbi, onda brzo zrije mandarina, postaje gnjila. To je najnevjerojatnije voće. Navečer sve bude u redu, ujutro pretreseš gajbu, vidiš koliko je toga gnjilo. Mandarini najviše odgovara bura, no čini se kako je neće biti do kraja studenoga. Bit će tu i gubitaka sigurno. - pojasnio je Šešelj.

Posebno je to problem sad zato što sad počinje berba onih, govori Šešelj, "najslađih mandarina".

- To je ona slatka, lijepa mandarina. Ona ide po nižoj cijeni, dok ona ranija mandarina koja prije sazrije ustvari nama ruši tržište jer je skuplja i onaj tko se najede tih lošijih mandarina možda neće imati potrebu kupiti ove bolje mandarine. - dodao je.

No, priča o narančinima ga je potaknula i da se dotakne tematike proizvođača.

- Imam par vagona, i ja sam mali proizvođač. I imam drugačiju taktiku, mi radimo obiteljski. A došli smo u situaciju da se netko naziva OPG-om, a praktički ima poduzeće. A naši ljudi su nerealni, imaju ogromne količine. Mi obiteljski beremo, nekad uzmemo nekoga na dnevnicu. Svakako, ljudi su nerealni jer imaju ogromne količine i tu nikako ne mogu biti na gubitku jer plaćaju ljude da im rade, a uz to kvaliteta im nije održiva jer većinom imaju ove mandarine što ranije sazru, a koje kvalitetom nisu toliko dobre. - zaključio je Šešelj.