Mnogi od vas često se pitaju postoji li Bog kad dopušta nesreće i patnje na planetu Zemlji. Kako on, ako je tako dobar, dopušta potrese, uragane, glad, ratove, pad aviona u Ukrajini i sve ostalo?

Pisac i duhovni učitelj Neale Donald Walsch godinama je tragao za tim pitanjima. Jedngo dana neki inspirativni glas iznutra dao mu je odgovore na pitanja koja su ga mučila. Bio je to glas inspiriran od Boga. Doduše, ljudi godinama govore kako je pisac prevarant i lažljivac i da mu Bog ništa nije govorio nego je sve to plod njegove mašte i želje za zaradom. Podsjeća li vas to na Isusa Krista? I njemu su govorili da je lažljivac i na kraju su ga razapeli.

Bilo kako bilo, Walsch je napisao knjigu Razgovori s Bogom u tri dijela u formi intervju s Bogom. Knjigu vrijedi pročitati bez obzira mislite li da je Walsch osoba kroz koju je govorio Bog ili obični šarlatan. Knjiga će vas natjerati da (raz)mislite, a možda će vam dati odgovore na pitanja koja vas oduvijek muče. Knjigu možete preuzeti ovdje, a mi vam donosimo jedan ulomak u kojem Bog govori o nužnosti nesreća na planetu.

Ima toliko toga što želim da pitam. Imam toliko mnogo pitanja. Pretpostavljam da bi trebalo početi sa krupnim, očiglednim pitanjima. Kao, na primer, zašto je svet ovakav kakav jeste?

Od svih pitanja koja je čovek postavljao Bogu ovo je najčešće. Od početka vremena čovek je to pitao. Od prvog trenutka do danas želeli ste znati zašto mora biti ovako?

Uobičajena formulacija tog pitanja je otprilike sledeća: ako je Bog savršen i pun ljubavi, zašto bi stvorio zaraze i oskudicu, rat i bolest, zemljotrese, tornada, uragane i sve vidove prirodnih katastrofa, duboka lična razočarenja i nevolje širom sveta?

Odgovor na to pitanje leži u duboko misteriji kosmosa i najvišem smislu života. Ja ne prikazujem Moju dobrotu stvarajući samo ono što nazivate savršenstvom svuda oko vas. Ja ne pokazujem Moju ljubav ne dozvoljavajući vama da ispoljite svoju.

Kao što sam već objasnio, ne možete ispoljiti ljubav dok ne pokažete ne-ljubav. Ni jedna stvar ne može postojati bez svoje suprotnosti, sem u svetu apsolutnog. Ali, oblast apsolutnog nije bila dovoljna ni za vas ni za Mene. Ja sam postojao tamo u večnosti, i vi ste, takođe, otuda došli.

U apsolutnom, iskustvo ne postoji, samo znanje. Znanje je božansko stanje, ali najveća radost je u postojanju. Postojanje se dostiže samo iskustvom. Razvoj je ovakav: znanje, iskustvo, postojanje. To je Sveto Trojstvo - trojedinstvo koje je Bog. Bog Otac je znanje - roditelj svog razumevanja, proizvoditelj svog iskustva, jer ne možete iskusiti ono što ne znate.

Bog Sin je iskustvo - otelotvorenje, ispoljavanje svega što Otac zna o Sebi, jer ne možete biti ono što niste iskusili.

Bog Sveti Duh je postojanje - oslobađanje od tela svega što je Sin iskusio o Sebi; jednostavno, odabrano bitisanje moguće samo putem sećanja na znanje i iskustvo. To jednostavno bitisanje je blaženstvo. To je Božje stanje, posle spoznaje i doživljaja Sebe. To je ono za čim je Bog čeznuo u početku.

Naravno, vi ste davno prevazišli fazu u kojoj bi vam se moralo objasniti da opis Boga u vidu otac-sin odnosa nema nikakve veze sa rodom i polom. Ja ovde koristim slikovit govor vaših najskorijih svetih zapisa. Mnogo raniji sveti zapisi postavili su ovu metaforu u majka-ćerka kontekst. Nijedno nije tačno. Vaš um može najbolje shvatiti odnos: roditelj-potomstvo, ili: ono što prouzrokuje i ono što je prouzrokovano.

Dodavanje trećeg dela Trojstva dovodi do ovog odnosa:

Ono što prouzrokuje / Ono što je prouzrokovano / Ono što jeste.

Ova Trojedinstvena Stvarnost je Božji potpis. To je božanski obrazac. Tri-u-jednome se nalazi svuda u oblasti uzvišenog. Ne možete je izbeći u stvarima koje se tiču vremena i prostora, boga i svesnosti, ili bilo kog drugog istančanog odnosa. S druge strane, nećete naći Trojedinstvenu Istinu u bilo kom od običnih odnosa u životu.

Trojedinstvenu Istinu prepoznaje u istančanim odnosima svako ko se njima bavi. Neke od vaših religija opisuju Trojedinstvenu Istinu kao Oca, Sina i Svetog Duha. Neki od vaših psihijatara koriste termine nadsvest, svest i podsvest. Neki od vaših spiritualista kažu um, telo i duša. Neki od vaših naučnika vide energiju, stvar, eter. Neki od vaših filozofa kažu da nešto nije istina za vas dok nije istina u misli, reči i delu. Kada razgovarate o vremenu, vi govorite samo o tri vremena: prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Slično, postoje tri momenta u vašem opažanju - pre, sada i posle. U terminima prostornih odnosa, bilo da se razmatraju tačke u univerzumu ili različite tačke u vašoj sopstvenoj sobi prepoznajete - ovde, tamo i prostor izmeñu.

U stvarima jednostavnih odnosa ne prepoznajete "izmeñu". To je zato što su ti odnosi uvek dvojni, dok su odnosi u višoj oblasti uvek trojni. Tako, postoji levo-desno, gore-dole, veliko-malo, brzo-sporo, toplo-hladno i najveća dvojnost ikada stvorena muškožensko. U ovim dvojnostima ne postoji izmeñu. Stvar je ili jedno ili drugo ili veći ili manji izraz jednog od ovih polariteta.

U okviru jednostavnih odnosa ništa pojmljivo ne može postojati bez njegove suprotnosti. Većina vašeg svakodnevnog iskustva je zasnovana na ovoj stvarnosti.

U okviru oblasti uzvišenih odnosa ništa što postoji nema suprotnost. Sve je Jedno i sve napreduje od jednog ka drugom u beskrajnom krugu.

Vreme je takva uzvišena oblast u kome ono što vi nazivate prošlost, sadašnjost i budućnost postoje u među-odnosu. To jest, one nisu suprotnost, već delovi iste celine, razvoj iste ideje, ciklusi iste energije, vidovi iste nepromenljive istine. Ako iz ovog zaključite da prošlost, sadašnjost i budućnost postoje jedinstveno i u isto "vreme", onda ste u pravu. (Ipak, sada nije trenutak da razgovaramo o tome. Možemo detaljnije razjasniti kada budemo istraživali ceo pojam vremena - što ćemo učiniti kasnije).

Svet je ovakav kakav jeste, jer ne bi mogao biti drugačiji i još uvek postojati u gruboj oblasti fizičkog. Zemljotresi i uragani, poplave i tornada i dogañaji koje nazivate prirodnim katastrofama, nisu ništa drugo do kretanja elemenata od jedne polarnosti do druge. Ceo ciklus rođenja-smrti je deo ovog kretanja. To su ritmovi života i sve u toj stvarnosti je njima podređeno, jer je i sam život ritam. On je talas, vibracija, pulsiranje u samom srcu Svega Što Jeste.

Bolesti i nemoć su suprotnosti zdravlju i isceljenju, i pojavljuju se u vašoj stvarnosti po vašem nalogu. Ne možete biti bolesni, a da niste na nekom nivou prouzrokovali svoju bolest, i možete ponovo biti zdravi u trenutku samo ako to odlučite. Duboka lična razočarenja su odgovori koji su izabrani, a svetske nesreće su rezultat kolektivne svesti.

Pitanje koje si ti postavio pretpostavlja da sam Ja izabrao ove događaje i da je Moja volja i želja da se oni dese. Ali, Ja ne prouzrokujem postojanje ovih stvari. Ja samo posmatram kako vi to radite. I ništa ne činim da bi ih sprečio, jer bi to značilo osujećivanje vaše volje. To bi vas zauzvrat lišilo iskustva Boga, a to je iskustvo koje smo vi i Ja zajedno izabrali.

Zato nemojte osuđivati sve što nazivate lošim u svetu. Zapitajte se radije, šta ste loše procenili i da li išta, i šta želite uraditi da biste to promenili.

Istražujte iznutra, a ne od spolja, pitajući se: "Koji deo Sebe želim da iskusim sada suočen sa ovom nevoljom? Koji aspekt bića biram da prevagne?" Jer ceo život postoji kao instrument za vaše lično stvaralaštvo i svi dogañaji predstavljaju priliku da odlučite i budete Ko Ste.

To je istina za svaku dušu, i, kao što vidite, nema žrtava u univerzumu, samo stvaralaca. Svi Učitelji koji su hodali ovom planetom su to znali. Zato, kojeg god Učitelja da spomenete, nijedan nije smatrao sebe žrtvom - mada su mnogi bili zaista razapeti.

Svaka duša je Učitelj - mada se neke ne sećaju svog porekla ili svog nasledstva. Ali svaka stvara situaciju i okolnosti za svoju najuzvišeniju svrhu i za svoje najbrže sećanje - u svakom trenutku zvanom sada.

Ne sudite stoga karmičku stazu kojom hodaju drugi. Ne zavidite uspehu i ne sažaljevajte neuspeh, jer vi ne znate šta je uspeh ili neuspeh u proceni duše.

Ne nazivajte nešto nesrećom ili radosnim dogañajem dok ne odlučite ili ne vidite kako je isti upotrebljen. Jer, da li je smrt nesreća, ako spasi hiljade života? I da li je život radostan dogañaj ako prouzrokuje samo tugu? Ipak, ni to ne treba prosuđivati, već uvek treba čuvati svoje mišljenje za sebe i dozvoliti drugima to isto.

To ne znači da treba zanemariti poziv za pomoć, niti zapostaviti htenje vaše sopstvene duše da radite na menjanju nekih okolnosti ili uslova. To znači izbegavati etiketiranje i prosuñivanje onoga što radite. Jer, svaka okolnost je dar i u svakom iskustvu je skriveno bogatstvo.

Postojala je jednom jedna duša koja je znala sebe kao svetlost. Bila je to nova duša i stoga željna iskustva. "Ja sam svetlost", govorila je. "Ja sam svetlost". Ali sve znanje o tome i sve kazivanje nije moglo da zameni iskustvo. A u carstvu iz koga se ova duša pojavila nije bilo ničeg sem svetlosti. Svaka duša je bila velika, svaka duša je bila veličanstvena, svaka duša je sijala svojim sjajem Moje čudesne svetlosti. I tako je pomenuta duša bila kao svetiljka u suncu. U središtu najvećeg svetla - čiji je deo bila - nije mogla sebe videti, niti iskusiti sebe kao ono Ko i Što Zapravo Jeste. Desilo se da je ova duša želela i želela da spozna sebe. I tako je velika bila njena žudnja da sam Ja jednom rekao: "Znaš li, Malena, šta moraš učiniti da bi zadovoljila tu tvoju žudnju?"

"Šta, Bože? Šta? Učiniću sve!" Mala duša je rekla.

"Moraš se odvojiti od nas ostalih", odgovorio sam, "i onda moraš pozvati tamu na sebe".

"Šta je tama, o Sveti?" upitala me je mala duša.

"Ono što ti nisi", odgovorio sam, i duša je razumela.

I tako je duša učinila, odvajajući se od Svega, odlazeći u drugu oblast. I u toj oblasti duša je imala moć da dozove u svoje iskustvo sve vrste tame. I to je učinila. Ali, usred sve te tame uzviknula je: "Oče, Oče, zašto si me zaboravio?" Kao što i vi činite u vašim najcrnjim vremenima. Ali Ja vas nisam nikada zaboravio, već uvek stojim uz vas spreman da vas podsetim Ko Ste Vi Zapravo; spreman, uvek spreman da vas pozovem kući.

Zato, budite svetlost u tami i ne proklinjite je.

I ne zaboravite Ko Ste u trenutku kada vas okruži ono što vi niste. Već slavite stvaranje, čak i ako stremite da ga promenite.

I znajte da ono što radite u vreme vaših najvećih iskušenja može biti vaš najveći uspeh. Jer iskustvo koje stvarate je potvrda o tome Ko Ste Vi - i Ko Želite Biti.

Ispričao sam vam ovu priču - parabolu o maloj duši i suncu - da biste mogli bolje razumeti zašto je svet kakav jeste - i kako se neposredno može promeniti u trenutku kada se svako seti božanske istine o svojoj najuzvišenijoj stvarnosti.

Postoje oni koji kažu da je život škola, i da su stvari koje posmatrate i doživljavate u životu namenjene vašem učenju. Ja sam se na to osvrnuo ranije i ponovo ću reći: Vi niste došli u ovaj život da biste učili - već da biste ispoljili ono što već znate. U tom ispoljavanju vi ćete dejstvovati i stvoriti sebe na-novo kroz svoje iskustvo. Na taj način vi opravdavate svoj život i dajete mu svrhu. Na taj način mu vraćate svetost.

Želiš li reći da su sve loše stvari koje nam se dešavaju naš sopstveni izbor? Zar smo čak i svetske nepogode i katastrofe, do izvesnog nivoa, sami stvorili da bi mogli "iskusiti suprotno od onog Ko Smo?" I ako je tako, zar ne postoji neki bezbolniji način za nas i za druge da stvorimo prilike u kojima ćemo iskustveno doživeti sebe?

Postavio si nekoliko pitanja i sva su dobra. Pođimo redom.

Ne, nisu sve stvari koje vi nazivate lošim i koja vam se dešavaju, vaš sopstveni izbor. Ne u svesnom smislu na koji ti misliš. Ali, one su sve vaše sopstvene tvorevine.

Vi ste stalno u procesu stvaranja. Svakoga trenutka. Svakoga minuta. Svakoga dana. Kako možete stvarati - o tome ćemo govoriti kasnije. Za sada, samo prihvatite moju reč - vi ste velika stvaralačka mašina i vi stvarate nove pojave, doslovno, brzinom svojih misli.

Događaji, pojave, uslovi, okolnosti - sve je stvoreno iz svesti.

Individualna svest je dovoljno moćna. Možete zamisliti kakva se stvaralačka energija oslobaña kada se dvoje ili više skupe u moje ime? A masovna svest? Ona je toliko moćna da možete stvoriti dogañaje i okolnosti od svetskog značaja i planetarnih posledica.

Ne bi bilo tačno reći - ne na način na koji ti misliš - da vi birate ove posledice. Vi ih ne birate ništa više od Mene. Kao i Ja vi ih posmatrate, i odlučujete Ko Ste u odnosu na njih.

U svetu ne postoje žrtve i zlikovci. Niti ste vi žrtva tuñih izbora. Na neki način vi ste svi stvorili to što kažete da prezirete - i pošto ste to stvorili, to ste i izabrali.

To je napredan način mišljenja i njega svi Učitelji dostignu pre ili kasnije. Jer, tek kada prihvate odgovornost za sve, oni mogu postići moć da promene deo toga.

Dok god se bavite mišlju da negde spolja postoji neko ili nešto koje vam "to radi", vi se odričete moći da učinite nešto u vezi s tim. Tek kada kažete "Ja sam to učinio" možete naći snagu da to promenite.

Mnogo je lakše promeniti ono što sami radite, nego ono što drugi čine.

Prvi korak u menjanju bilo čega je znanje i prihvatanje da ste vi izabrali da bude tako kako jeste. Ako to ne možete prihvatiti na ličnom nivou, složite se s tim kroz vaše razumevanje da smo Svi Mi Jedno. Trudite se, stoga, da stvorite promenu ne zato što je nešto pogrešno, već zato što više ne predstavlja tačnu potvrdu onoga Ko Vi Jeste.

Postoji samo jedan razlog da se nešto učini: to je izjava univerzumu o tome Ko Ste Vi.

Korišćen na ovaj način život postaje Samostvaralački. Vi koristite život da stvorite sebe u skladu s onim Ko Ste i Ko Ste Oduvek Želeli Biti. Postoji takoñe samo jedan razlog da se nešto pre-radi: to više nije izjava o tome Ko Vi Želite Biti. To ne odražava vas. To ne predstavlja vas. (Odnosno, to više ne predstavlja vas.)

Ako želite da budete tačno predstavljeni morate raditi na promeni svega u vašem životu što se ne uklapa u sliku vas, koju želite preneti u večnost. U širem smislu, sve "loše" stvari koje se dešavaju jesu vaš izbor. Greška je u tome, ne što su one izabrane, već što su nazvane lošima. Jer nazivajući ih lošima vi sebe nazivate lošim, pošto ste ih vi stvorili.

Tu etiketu vi ne možete prihvatiti, pa, umesto da sebe nazovete lošim, vi se odričete svojih sopstvenih dela. To je intelektualno i duhovno nepoštenje koje vam dopušta da prihvatite svet sa postojećim okolnostima. Ako biste morali da prihvatite - ili čak ako bi osetili duboku unutrašnju svest - lične odgovornosti za svet, on bi bio potpuno drugačije mesto. To je toliko očigledno da izgleda krajnje bolno i gorko ironično.

Prirodne nepogode i katastrofe u svetu - tornada i uragani, vulkani i poplave - njegova fizička previranja - niste stvorili vi posebno. Ono što ste vi stvorili je stepen do koga ovi događaji utiču na vaš život.

U univerzumu se dešavaju događaji za koje ni najbujnija mašta ne može tvrditi da ste ih vi podstrekli ili stvorili.

Ti događaji su stvoreni ujedinjenom svešću čoveka. Ceo svet u zajedničkom stvaralaštvu priozvodi ova iskustva. Svako od vas se kreće kroz njih pojedinačno, odlučujući šta oni vama znače, ukoliko vam uopšte znače, i Ko i Šta Ste Vi u odnosu na njih.

Na taj način vi zajednički i pojedinačno stvarate život i vremena koja doživljavate, u cilju razvoja duše.

Pitao si da li postoji bezbolniji način da se istrpi taj proces - i odgovor je da postoji - ali, ipak, ništa se u vašem spoljnom iskustvu neće promeniti. Bol koji prati zemaljska iskustva i događaje - i vas i drugih - može da se smanji, ako se promeni način na koji ih posmatrate. Vi ne možete promeniti spoljašnji dogañaj (jer je njega stvorilo mnogo vas, a vi niste dovoljno svesno razvijeni da individualno promenite ono što je kolektivno stvoreno), tako da morate promeniti unutrašnji doživljaj. To je put ka umeću življenja.

Ništa nije bolno samo od sebe i po sebi. Bol je rezultat pogrešne misli. To je greška u razmišljanju.

Učitelj može i najveći bol otkloniti, na taj način, Učitelj isceljuje.

Bol je rezultat suda koji imamo o jednoj stvari. Otkloniti prosuđivanje i bol nestaje.

Prosuñivanje je često zasnovano na prethodnom iskustvu. Vaša misao o stvari je izvedena iz prethodne zamisli o toj stvari. Vaša prethodna misao proizilazi iz još ranije misli - a ta misao iz još ranije i tako dalje, kao kula od kockica, sve dok se ne vratite unazad u sobu iskrivljenih ogledala, do onog što Ja nazivam prvom mišlju.

Svaka misao je kreativna i nijedna misao nije moćnija od originalne misli. Zato se ona ponekad naziva izvornim grehom.

Izvorni greh je kada je prva misao o nečemu pogrešna. Greška je umnožena ponovo kada se javi druga ili treća misao o tome. Zadatak je Svetog Duha da vas podstakne na novo razumevanje, koje vas može osloboditi vaših grešaka.

Kažeš li da se ne treba osećati loše zbog izgladnele dece u Africi, nasilja i nepravde u Americi, zemljotresa koji ubija stotine ljudi u Brazilu?

U Božjem svetu ne postoji "treba" i "ne treba". Radite ono što odražava vas, što vas predstavlja kao veću viziju vašeg Ja. Ako se želite osećati loše, osećajte se loše. Ali nemojte osuđivati niti okrivljavati, jer ne znate zašto se nešto događa, niti sa kojim ciljem.

I upamtite sledeće: to što okrivljavate će okriviti vas, i to što osuđujete ćete postati.

Radije, težite da promenite stvari - ili da podržite druge koji ih menjaju - koje više ne odražavaju najviši smisao toga Ko Ste Vi.

Nadalje, blagoslovite sve - jer sve je to Božje delo, a život koji živite je nauzvišenija tvorevina.

Možemo li zastati za trenutak da uhvatim dah? Da li sam čuo pravilno da si rekao da u Božjem svetu ne postoji "treba" i "ne treba"?

To je tačno.