Novonastala situacija s koronavirusom svima je promijenila živote. Provjerili smo kako dane provode obitelji s autizmom u trenutku kada ne smiju izlaziti vani, niti pohode terapije i tretmane. Ivona Grbešić, majka blizanaca iz autističnog spektra, kaže kako su njena djeca u izolaciji već skoro tri tjedna.

-Kad živiš autizam svaka iznenadna situacija zna biti stresna, tako je bilo na početku. Prve dane samoizolacije poznavajući svoju jutarnju rutinu, donijeli bi svoje cipelice,  jakete i ruksake za vrtić. I Tonijeva famozna rečenica: Ide vrtić, bus. Trajalo je samo prvih par dana, tu rutinu smo zamijenili tako što smo im dali screenove na korištenje. Da, dobro ste čuli, tehnologija, koja nas sad u ovoj karanteni itekako spašava – iskrena je Ivona.

U izolaciji im dopušta više toga.

-Osim tehnologije, dam im da da skaču po krevetu, jer im je to jedna vrsta samoregulacije, moleći se da taj isti krevet izdrži do kraja ove agonije.

U ovoj situaciji dobro dođe što djeca s autizmom nemaju predodžbu o vremenu.

- Nešto sto im često zna prouzrokovati tjeskobu u određenim situacijama, sada je došlo kao sreća u svemu ovome. Ne znaju oni sto se događa vani, ne znaju oni koliko su dana već zatvoreni, ne znaju oni kad će opet vidjeti svoje prijatelje u vrtiću i svoje terapeute. Ne znaju, žive u sadašnjem momentu, sto je meni predivno, a možda ostalima teško za shvatiti – kaže majka.

Pitamo je kako vježba s mališanima sada kada nema nikakvih tretmana.

- Tretmani koji su stopirani a koristimo ih u udruzi Dva skalina i poliklinici za mentalno zdravlje djece OB Dubrovnik je sasvim shvatljivo jer dosta djece koja uz dijagnoze autizma ili Down sindroma imaju i popratne dijagnoze pa time spadaju u skupinu rizičnih. Da bi zaštitili sebe i ljude oko sebe ovo je jedino logično rješenje. Od terapeuta smo dobili upute putem Vibera i ideje za rad kod kuće. Neke aktivnosti koje su svakako čekale, a nismo stizali odrađivati radi turbulentne svakodnevice sad su u programu. Sad smo u fazi da radimo na osjećajima, super prilika, bas kad smo svi u kući. Uključimo likovne radionice, a uveli smo i sat muzike sto se njima jako sviđa. Napreduju i to je bitno, nema stagnacije – prepričava nam Ivona radnu svakodnevnicu.

Dodaje da je bitno održati unutrašnji mir.

- Atmosfera u kući je opuštajuća, bez nekog moranja i pritiska. Sve što radimo je intuitivno. Trudimo se ostati prizemljeni, smireni s pozitivnim vibracijama, pa smo uveli i jogu i meditaciju. Bitno je održati unutarnji mir, jer oni sve osjete puno više. Daleko od toga da me ne izbaci ponekad iz ovog mooda, i počnem razmišljati, kako još 30 dana, kako će to utjecati na njih i njihov razvoj, kako će se ponašati kad se bude trebalo vratiti u rutinu, u biti kako ćemo se svi mi ponašati? Ne znam ali se zaista trudim da me ne odvedu sva ova pitanja i stanja tamo gdje ne bi htjela – kaže borbena majka i za kraj poručuje:

- Trudimo se biti zahvalni za sve sto imamo sada u ovome trenutku. Strpljenje je nešto što ljudi koji žive autizam itekako znaju što je. I svima vama šaljemo puno strpljenja, snage i ljubavi. I ovo će proći, na nama je da za sad ostanemo svi doma!

Maro Marušić