Sezona je u punom zamahu, i to ne samo ona turistička, već i sezona zelenila, povrća, voća, svega najljepšeg što zemlja daje. Kakva je poljoprivredna sezona, ali i kako 'diše trbuh grada' i jesu li prodavači zadovoljni prodajom, provjerili smo u parku Luja Šoletića u Gružu. 

Gospođa Ane Cumeljan ističe kako je zadovoljna prostorom, ali i prodajom. 

„Ođe nam je baš lijepo! Prodaja ide dobro, više tu prodamo u jednom danu nego što bi u Lapadu prodali u 15 dana. Ima i turista, ali oni najviše kupuju voće, ponekad malo povrća za salatu, pokoju pomadoru i kukumar. Važne su nam i jahte koje uzimaju 'na veliko' salate, rikule, blitve... Tako je bilo i prije, dok smo bili ovdje na placi u Gružu, jahtaši su nam dolazili uzimati voće, povrće pa i ribu. Dobro je da nismo u Lapadu ostali, drago mi je da smo došli ovdje. Možda je to moglo i prije, ali dobro, nikad nije kasno. Važno je da smo sada tu, a nadam se da će tako i biti dok se završi uređenje place“, govori gospođa Ane  iz Župe dubrovačke. 

PRIJEVOZ VAŽNA STAVKA 

„Sezona je za povrće dobra, ali i vrućina je velika pa je teško sve to proizvesti, imamo tikvica, kapule, voća, pa i jaja“, govori i dodaje kako im je važno i što mogu odmah kraj parka iskrcati i ukrcati robu, jer prijevoz je jedna od važnih stavki u njihovom poslu. 

„A što ćete, cijene svega su rasle puno, tako je i ođe moralo poskupjeti. A na kraju ljudi moraju nešto jesti, neki kukaju više, drugi manje, ali važno nam je što se ipak prepoznaje domaće“, zaključuje Ane Cumeljan. 

Gospođa Pave Radelj pak kaže kako je zadovoljna - kako kad. Nekada je prodaja bolja, nekad baš i nije tako dobra. 

„Ipak je inflacija, sve je poskupjelo pa ljudi teško i imaju novaca. Evo kapula je po tri eura, ma odakle jednom penzioneru za kupiti sve što treba? Oni ipak još uvijek najviše cijene domaće“, govori gospođa Pave iz Konavala. 

„Čujem da se govori kako ima u gradu puno gosta, navodno je sve puno turista, ali ja ih baš i ne vidim. Ali eto, ovdje ipak ima više naroda nego u Lapadu pa se nešto i proda“, govori. 

Gospar Miše Miloslavić iz Postranja govori kako je prodaja, tradicionalno, najbolja petkom i subotom. „To su udarni dani i ima lijepo posla tada, ove druge dane baš i nije tako. Recimo ovaj četvrtak je bilo baš loše, preko sedmice onako. Kako dođe petak više je čeljadi jer tradicija je kupiti ribu i zelen, to ide jedno s drugim“, govori Miloslavić i dodaje kako na placu dolazi ponedjeljkom, utorkom, četvrtkom i petkom, a sve u dogovoru s kolegicom s kojom dijeli prostor. 

„Ne idem svaki dan, ali recimo sada kada je sezona pomadora one se moraju obrati, ne mogu stajati nego kad pocrvene treba ih se  brati“, pojašnjava, pa se i on, baš kao i njegovi kolege, spominje omražene place u Lapadu gdje nikako nisu bili zadovoljni. 

PREDNOSTI GRUŽA

„Sad nam ođe barem puše maestral s mora, tamo smo bili kao u kakvoj rupi zabačeni“, govori. A cijene su svima glavna tema ove godine. 

“Ma da ste lani, na staroj tržnici, nekome rekli za kilo pomadora tri ili četiri eura, odveli bi vas odmah kombijem u ludnicu. Ove godine je to normalno“, iskren je Miloslavić, ali dodaje i kako zbog toga nije opala prodaja. 

„Ako čovjek, kao ja, ima šesteročlanu obitelj, on ne može doći i kupiti jednu pomadoru jer je poskupjelo. Kupit će kilo koliko mu treba za jedan obrok. Isto kao što nećemo naliti litru goriva jer je poskupilo. Sve je pošlo toliko gore, pa više nema niti granica, eno običan sprej za komarce, mala bočica sedam eura“, priča, ali zaključuje kako placa unatoč svim nedaćama modernog doba, ipak nastavlja živjeti – generacijski.

„Odradio sam 41 godinu u hotelu i onda pošao u mirovinu, a ovo mi je sada za dušu“, završava gospar Miše Miloslavić kojemu pomažu i tri sina. 

*Objavljeno u tiskanom izdanju Dubrovačkog dnevnika